Treća licitacija stana penzionerke iz Novog Sada najavljena za sutra: "Ne mogu da dozvolim da mi neko oduzme dom"

Dakle, ona je sklopila ugovor o KUPOPRODAJI sa korisnikom Centra za socijalni rad. To su često osobe ometene ubrazvoju koje se ne mogu brinuti o sebi. Ne kaže da je platila stan. Potom je prodala stan dalje.
Mislim da je ona vrlo dobro znala da od Centra stan kupiti ne može, pa je "obratila" korisnika Centra za socijalni rad.
Ko je tu overavao ugovore? Šta je radio sud, Centar...?

Ipak, mnogo toga ovde nije jasno! Kako je ona sa prethodnim korisnikom dklopila ugovor i ko je taj ugovor overio?
Kako je sklopila ugovor sa izvodjacem nove zgrade za novi stan, a da nije taj stan bio u njenom vlasnistvu?
Ko je i taj ugovor overio??
Ima ovde mnogo nebuloza, a i mnogo odgovornih i krivih, u lancu, jer ona je poslednja u nizu ! KOLA SU SE SLOMILA NA NAJSLABIJEM, A MOZDA JE MNOGO VISE KRIV CENTAR ZA SOC RAD, GRADITELJ NOVE ZGRADE, SUD KOJI JE MOZDA OVERIO PRETHODNE UGOVORE?
Ali tako je to kod nas, jer se ide precicom, muva se zloupotrebljava, a obicni ljudi snose posledice..
Ovde je potrebna revizija, a ne nagadjanje, jer ocigledno nesto nedostaje u lancu !

ako je poništen ugovor..centar za socijalni rad je dobio stan nazad..investitor je prodao stan nekom drugom kada je video da ona nije vlasnik,.. zašto dug u iznosu stana?...treba valjda da plati samo troškove suđenja...a centar da vija investitora...

Koliko sam ja razumeo, korisnik socijalne pomoći je bio i vlasnik stana, koji je "zaboravio" da kaže da će posle njegove smrti stan pripasti državi. Samim tim kreće čitava zavrzlama. Žena veruje da će naslediti stan, a investitor da će na mestu njenog jednog sagraditi pet novih stanova. Kada sazna istinu, investitor prodaje dalje stan koji je bio namenjen njoj. Država je tuži zato što dira nešto što sleduje njoj, ali joj to ne javlja, kao ni njen pravni zastupnik. Vremenom se troškovi nagomilavaju do nebesa. Prolaze godine, žena prevodi stan koji je nasledila od pokojnih roditelja i tada se nekome pali sijalica da može jeftino doći do stana i još namiriti troškovi državi. Ruka ruku mije

Koliko sam shvatio ona je sklopila ugovor sa štićenikom centra bez njihovog znanja, kada su oni to shvatili oni su je tužili i država je presudila u korist centra. Ona sklapa ugovor sa investitorima za stan koji faktički nije njen i kada oni to saznaju oni taj stan prodaju. Žena se sudi nabije 20 hiljada eura troskova izgubi, stan njenih roditelja ispada kolateralna šteta njenom greškom. Nije trebala preko hleba da traži pogaču

Zena nikada nije kupila i platila stan. Ugovor je ponisten i stan nije isplacen, sta tu nije jasno???
To sto ga je renovirala o svom trosku kako pise nije isto sto i platiti cenu iz kupoprodajnog ugovoa. Iz svega ovoga proizilazi da se građani udruzuju da pomognu nekom da ne izgubi nesto sto nije njegovo. Meni je fascinantno kako mi uvek imamo teorije zavere i kako niko ne pominje da je zena sklopila ugovor sa izvođacem radova za nesto sto nije njeno, niti je bilo uklnjizeno na njeno ime, i to je sve normalno a nije normalno kada to sudski ne moze da prođe. Pa hajde sada svi da sklapamo neke ugovore za nesto sto nemamo i da kukamo kada to ne mozemo da dobijemo. Zato smo i tu gde jesmo.

Lepo piše u tekstu da nije Centar za socijalni rad bio vlasnik tog stana za koji je penzionerka sklopila kupoprodajni ugovor, već je vlasnik stana bio korisnik usluga Centra.
Država je poništila njen kupoprodajni ugovor da bi taj drugi stan po nekom osnovu koji se tiče prethodnog vlasnika i Centra (a koji sa penzionerkom nema veze sudski) namirila Centar za socijalni rad, i tako je praktično ostavila bez druge nekretnine koju bi zamenila novom po kojoj je ostala i dužna i bez nekretnine.

Država, grad ili ko već mora pomoći penzionerki da se skući, ali dovoditi u pitanje izvšenje je besmisleno. Bez efikasnog izvršenja nema ni suda ni pravnog sistema, ni privrede, ničega. I ovo što imamo je loše, jer kad konačno dobiješ presudu posle 5 godina, opet se razvlači izvršenje, tj. suđenje posle suđenja. Pitanje solidarnosti sa penzionerkom je van sumnje i to mora neka služba da reši, ali ne može se posle 10 godina suđenja reći sad to ništa ne važi.

Ovde stvari nisu ciste i pre svega i na veliku zalost, na strani penzionerke. Nepokretnosti koje su davane na koriscenje nisu mogle biti predmet ugovora sa trecim licima, a pogotovo kupoprodajnih ili ugovora o ustupanju koriscenja i slicno. Prenos koriscenja je bio moguc samo putem nadleznog organa. Svi ti ugovori su zapravo bili nistavni i ljudi su to zbali, ali tako se zapravo trgovalo imovinom van prometa. I takvih ima milioni slucajeva jer nasi ljudi uvek miske da su pametniji od zakona.

...ja skontao ona NIKADA nije otkupila stan jer je ugovor poništen a zatim je sklopila ugovor sa investitorom da joj, posle izgradnje, da drugi stan i tako ga dovela u zabludu da je vlasnica stana. Kada je ovaj to otkrio prodao je stan drugome.
Znači svi lažu, i policija i sud i investitor samo ona govori istinu, ma daaaaj.....

Vlasnici "države" otimaju pomoću "države", paradržave i naddržave. Biti državljanin "države" je kazna. Prema "državi" po zasluzi. Vojvodina je ista, ali lažu da nije, lažu da je "ekselentna". Sve je to isto.

nova detelinara je 10x sugavija od satelita. na satelitu bar ima zelenila i parkinga. a to sto su zgrade propale pa to se da srediti i to se vec desava. stari umiru i doseljavaju se mladi koji renoviraju stanove.

Jedan deo priče mi nije jasan i tu leži srž problema. Kako je mogla da kupuje stan od lica kojem je Centar za soc. rad taj stan dao na korišćenje. Pa on ga može koristiti samo dok je živ ili dok je korisnik socijalne zaštite. U slučaju da umre ili dobije 7. na Lotu, stan se vraća Centru na dalje raspolaganje. Ovo je isto kao da je kupovala stan od podstanara a bez znanja i ovlašćenja vlasnika tog stana.

Ponašanje države dostojno Super Hika.

Mojima oteli stan vansudskom hipotekom.

ne postoji ništa toliko loše da ga neće niko ako se makar malo može opariti

Каква мафијашка држава!!! Отимају од сиротиње да дају богатима! Багра!

Nisam pravnik, niti sam upućen u predmet, ali bih voleo da podsetim čitaoce sledeće: i ako se desi da se sutra ne pojavi kupac, to neće biti zato što je visok nivo društvene svesti, ili zato što se neko boji reakcije građana (bili oni udruženi ili spontano okupljeni), nego zato što je predmetni stan na najšugavijoj lokaciji u gradu, gde niko ko ne mora ne bi ni želeo da živi.